Saljiva pisma...dnevnici...price...

Naslov: Saljiva pisma...dnevnici...price... Čet Sep 18 2008, 16:56

Plavušino Pismo Sinu

Dragi sine,

Pišem ti ovo pismo, kako bi znao da ti pišem. Ako dobiješ ovo pismo, znači da je dobro stiglo. Ako ga ne primiš, javi mi, tako da ti ga ponovo pošaljem. Pišem sporo, jer znam da sporo čitaš.
Neki dan je tvoj otac pročitao u novinama da se, po statistikama, većina saobraćajnih nezgoda događa 1km od kuće, tako da smo se nedavno i mi preselili malo dalje od kuće. Kuća je prelepa, imamo čak i veš mašinu, ali ne znam da li radi. Juče sam stavila veš da se pere, povukla vodu i veša više nije bilo...
Ovde vreme i nije tako loše. Prošle nedelje samo je dva puta padala kiša - prvi put je trajalo 3 dana, a sledeći put 4.
U vezi one jakne koju si želeo, tvoj ujak Pjer mi je rekao da, ako ti je budemo slali, da skinemo dugmad, pošto su dosta teška, jer to bi više koštalo, tako da smo skinuli dugmad i stavili ih u džep.
Napokon smo sahranili tvoga deda: pronašli smo njegovo telo kada smo čistili kuću. Bio je u ormaru od onog dana kada je pobedio, dok smo se igrali skrivaca.
Pre nekoliko dana eksplodirala je boca plina u kuhinji: tvog oca i mene je izbacilo van kroz prozor: koji osecaj! Nakon toliko godina, otac i ja smo prvi put izašli napolje zajedno.
Pošto već spominjem tvoga oca - dobio je novi posao! Jako je ponosan. Ispod njega se nalazi oko 500 ljudi... zaposlili su ga na gradskom groblju... održava travnjak.
Tvoja sestra Julia, znaš ona koja se udala za svog muža... napokon je rodila! Ne znamo još pol, tako da ne znam da li si postao tetka ili ujak... ako bude curica, tvoja sestra će je zvati po meni... Čini mi se malo čudno da svoju ćerku zove "mama".
Tvoj rođak Pol se oženio... po celi dan se moli pred ženom, jer je devica. I da znaš da više ne viđamo tvoga ujaka Isidora, onoga koji je umro prošle godine...
A da ne govorim o tvom bratu Žanu... on je grozan... zatvorio je vrata od auta, a unutra su ostali ključevi. Morao se vratiti u stan kako bi uzeo duplikat i kako bi nas sve izvukao iz vozila. Katastrofa!
Dobro sine, neću ti napisati adresu, jer ne znam koja je. Porodica koja je ovde pre nas živela, uzela je kućni broj sa zida i ponela ga sa sobom.
Ako vidiš Margarit, pozdravi je, a ako je ne vidiš nemoj joj ništa govoriti.

Mama koja te voli.

PS: Htela sam ti poslati nešto para, ali sam već zatvorila kovertu.

Naslov: Re: Saljiva pisma...dnevnici...price... Čet Sep 18 2008, 16:58

Pismo nesudjenog mladozenje

Na zalost nisam ozenjen, doduse bio sam veren, ali do
svadbe nije doslo.

Evo ZASTO:

Za Novu Godinu hteo sam verenici da poklonim rukavice, koje
bih joj poslao zajedno sa pismom. Medjutim, u prodavnici sam
sreo koleginicu s faksa koja je kupovala gacice. Nespretna
prodavacica je zamenila pakete, tako da je koleginica uzela
rukavice, a ja sam verenici poslao gacice.

SAD ZAMISLITE MOJU VERENICU POD NOVOGODISNJOM JELKOM KAKO OTVARA POKLON I CITA PISMO!

EVO SADRZAJA PISMA:

Dugo sam razmisljao kako da te razveselim i dokazem svoju
ljubav. Zadnji put sam konacno primetio sta ti nedostaje,
pa ti to saljem u paketu. Zelim ti da u njima provedes
ugodne trenutke. Zeleo sam da ti kupim vunene, ali u
njima bi se znojila, sto sam zapazio kod koleginice i
prodavacice.
Probao sam ih i na jednoj i na drugoj, pa sam
ih jedva skinuo. Ali, ubrzo ce prolece, pa ih ti onda,
koliko mi je poznato, ne nosis. Hteo sam da ti kupim
kozne sa narodnim vezom, ali sam se u zadnji cas setio
da u njima ne bi mogao da opipam ono zbog cega zelim da te zaprosim.
Kupio sam namerno takve koje se lako skidaju, ako se zuri tebi
i drugima. Ne zaboravi da ih poneses kada ides u fino drustvo.
Nece dugo biti ciste jer ljudi imaju prljave ruke, a ti s
mnogima kontaktiras. Ako zelis da ih ocistis, idi do mog
prijatelja, znas onog o kojem sam ti vec
pricao, jer on je vec
iskusan u tim stvarima.

VOLI TE TVOJ LJUBLJENI.

Naslov: Re: Saljiva pisma...dnevnici...price... Čet Sep 18 2008, 17:01

Xe, xe...

Dnevnik tek udate plavuse:
Ponedjeljak:
Evo zavrsio se medeni mjesec i smjestili smo se u nas novi dom. Veoma je zabavno kuhati za Toma. Danas sam napravila predivan kolac po ovom receptu. "Umutite 12 jaja odvojeno." No kako nisam imala dovoljno posuda, morala sam posuditi par od susjeda da bi umutila sva ta jaja. Kolac je ispao super.

Utorak:
Htjeli smo vocnu salatu za veceru. U receptu je pisalo:"Posluzite bez icega." To sam i uradila. Skinula sam odjecu sa sebe. Ali, Tom je doveo nekog prijatelja na veceru. Nikad nisam vidjela tako zacudjena lica kada sam posluzila salatu.

Srijeda:
Odlucila sam da danas posluzim rizu po receptu koji glasi ovako: "Potrebno je dobro pranje prije stavljanja rize u kipucu vodu." Tako sam ugrijala vodu, okupala se, pa tek onda stavila rizu da se kuha. Nije mi jasno bilo zasto sve to, jer riza nije imala nista bolji ukus.

Cetvrtak:
Danas je Tom trazio salatu. Probala sam novi recept. Glasi ovako: "Isjeckajte sve sastojke i onda pospite po listovima zelene salate sat vremena prije no sto je posluzite". Morala sam otrcati skroz do maminog vrta. Posula sam salatu po listovima i cekala tu sat vremena da je pas ne pojede. Tom je navratio i pitao dali se osjecam dobro. Pitam se zasto?

Petak:
Danas sam nasla jednostavan recept za kolacice koji kaze ovako: "Stavite sve sastojke u zdjelu i dobro izmjesajte, i to je to". Kada sam to uradila otisla sam do mamine kuce. Vjerovatno nesto nije u redu sa receptom, jer kada sam se vratila kuci, smjesa u zdjeli je izgledala isto.

Subota:
Tom je danas bio u kupovini i donio je kokos. Zamolio me je da je sredim za nedjelju. Nisam bila sigurna kako se kokosi oblace nedjeljom, ali sam nasla jednu preslatku haljinicu i male cipelice. Izgledala je preslatko, ali kada ju je Tom vidio, izasao je iz kuhinje brojeci do 10?!

Nedjelja:
Danas su Tomovi roditelji dosli na veceru. Htjela sam napraviti pecenje, ali sve sto smo imali u zamrzivacu bio je hamburger. Tako sam ga stavila u rernu i podesila kontrole na pecenje. Mora da nesto nije u redu sa rernom, jer je na kraju pecenja opet ispao hamburger?!

Laku noc Dragi Dnevnice.
Ovo je bio uzbudljivi tjedan. Jedva cekam sutrasnji dan, tako da mogu isprobati nove recepte na mom dragom Tomu

Naslov: Re: Saljiva pisma...dnevnici...price... Čet Sep 18 2008, 17:05

Dragi mama i tata,

Proslo je osam meseci kako sam na fakultetu, a jos vam nisam pisala. Stidim se zbog toga, ali vam obecavam da cu sada sve nadoknaditi! Ali pre nego sto nastavim sa pisanjem ovog pisma, molim vas da sednete. Nikako nemojte dalje citati ovo pismo ako stojite.

Vec su mi se skoro potpuno zacelile opekotine i vec sam se skoro potpuno oporavila od soka sto sam morala skakati sa cetvrtog sprata. Provela sam samo dve nedelje u bolnici, vid mi se skoro u potpunosti vratio, a i povracam samo jednom nedeljno.

Posto sam pozar izazvala sama, moracemo fakultetu platiti 3 500 000 din. odstete, ali to nije nista, jer je glavno da sam ostala ziva. Imala sam srecu, jer je covek, koji stanuje preko puta primetio sta se desava i pozvao vatrogasce i hitnu pomoc. I posetio me je u bolnici, a posto nisam imala gde da odem, bio je tako ljubazan i ponudio mi da predjem kod njega. Ima jednosoban stan, ali nam je zato sjajno. Inace, on je duplo stariji od mene, ali ludo smo se zaljubili i planiramo da se vencamo. Nismo se jos dogovorili kada, ali hteli bismo da se vencanje odrzi pre nego sto se na meni primete znaci trudnoce. Da, dragi moji, bicu majka! Znam da jedva cekate trenutak kada cete postati baba i deda i potpuno sam uzbudena da cete bebice primiti sa onoliko ljubavi sa koliko ste mene okruzivali kada sam bila mala.

Jedina stvar koja trenutno odlaze nasu svadbu, je ta što je moj verenik pokupio negde neku odvratnu infekciju. Zbog toga smo oboje opet u bolnici, jer sam i ja to dobila, ali sada nam je mnogo bolje zahvaljujuci antibioticima, koje dobijamo intravenozno. Doktori ovu bolest nazivaju sifilisom ili tako nekako.

Znam da cete mog supruga docekati sirom rasirenih ruku, i uskoro ce on postati deo nase porodice. To je veoma drag covek, i uprkos tome što nema zavrsenu osnovnu školu veoma je ambiciozan. Naravno, on je druge veroispovesti, ali znam da ste vrlo tolerantni, pa vam nece smetati ni to što je tamnije puti. Sigurna sam da cete ga voljeti barem onoliko koliko ga ja volim! Posto je priblizno vasih godina, slagacete se vrlo dobro, narocito kada se preselimo kod vas. Cini mi se da su i njegovi roditelji cestiti ljudi, njegov otac je poznati prizvodac narkotika iz Afrike, odakle je poreklom i moj buduci...

Sada, kada sam vam sve opširno opisala, mislim da je vreme da vam priznam da mi nije izgoreo stan, tako da mi nije nista, nisam ni bila u bolnici, nemam ni crnca - verenika, ni sifilis niti sam trudna. Istina je da sam pala iz matematicke analize, knjigovodstva i makroekonomije, a iz informatike sam se provukla, pa sam htela da vam pokazem da na ovom svetu postoje i gore stvari od ovih! Ljubim vas...

Vasa cerka

Naslov: Re: Saljiva pisma...dnevnici...price... Čet Sep 18 2008, 17:07

Jao, znam to... Extra je.

Dragi dnevniče, subota je. Mislim nije subota, ali pišem sada kao da je subota, jer nisam stigao u subotu ovo napisati. Koliko dugo ti pišem, znaš da je subota ono meni baš onako fin dan. Znaš subotom ne radim pa sam cijeli dan kod kuće. Znaš da subotom i ne kuham, jer sam sam kod kuće na ručku, pa onda ne kuham, nego kupim sira i kajmaka, ustvari vrhnja kako me moja žena uči. Ona kaže da samo seljačine kažu kajmak, a fin i učen svijet govori vrhnje. Onda se ja trudim da pred njom govorim vrhnje, a u stvari uvijek mislim na kajmak, jer ne bi da ona misli da se udala za seljačinu.

Danas kao i svake subote ona radi, opet je puno posla u kancelariji, pa ona i njen šef Mato moraju subotom dolaziti i napraviti ono što nisu preko tjedna. Subotom se uvijek fino sredi, fino obuče, namiriše onim nekim mirisom, kaže da je to miris nekog cvijeta, možda i je ali nekog cvijeta iz neke daleke zemlje jer ja nisam vidio ni pomirisao još niti jedan cvijet koji tako miriši. Možda u drugim zemljama cvijeće drugačije miriše, ja ne znam, nisam nikada išao iz ove moje zemlje. Moja žena često putuje, bila je i u Mađarskoj, bila je i u Rimu, a prošli mjesec je bila i u Parizu, a kada dođe toplije vrijeme često putuje tu kod nas na more. Ja more ne volim, bio sam jednom davno i lijepo je, plavo, možeš satima gledati u njega. U njega nisam ulazio, jer znaš da ne znam plivati, ali sam rukom uzeo malo vode iz njega i liznuo i stvarno ne lažu slano je. Moja žena voli more i onda ona ode na more a ja ostanem kod kuće i gledam u nebo i ono je lijepo i plavo. I fino mi bude jer onda ne moram kuhati.

Znaš da kuham svaki dan. Znaš moja žena se umori na poslu i onda kada dođe kući mora odmarati. Radim i ja, ali ona kaže da nije isto sjediti osam sati u uredu s punom glavom slova i brojki i šetati sa čekićem u ruci, kao što ja šetam. Ti znaš da ja radim na željeznici i da cijeli dan hodam s onim velikim čekićem u ruci od kotača do kotača na vagonu, lupim ga malo, poslušam, ako zvoni dobro onda je dobro, a ako ne zvoni dobro onda nije dobro i moram nešto napraviti (ne bi sada puno o tome, pisao sam ti to već ranije onda kada sam ti pisao kada je neko kroz prozor vagona bacio zaprljanu dječju pelenu koja je pogodila mene u glavu dok sam slušao kako kotač zvoni). Znaš ne šetam ja cijeli dan sa čekićem, nekada nema vlakova pa onda sjedim u jednom starom vagonu i moram ti priznati ja se ne umorim sjedeći, možda zato što dok sjedim nisu mi u glavi slova i brojke, nego se stalno smijem jer Stipo (znaš on ti radi sa mnom, ali samo s druge strane vlaka) stalno priča smiješne viceve. Baš je taj Stipo smiješan čovjek, uvijek i sve na neku šalu okrene i baš mi je lijepo raditi s njim.

Znaš moja ti žena jako puno radi na poslu. Mislim da njen šef Mato ne može raditi bez nje, često ju zove kući na telefon i popodne kada ne rade. Nekada se i ja javim na telefon, a onda me njen šef Mato fino pozdravi i upita kako sam i to tako fino kao da sam predsjednik države, ja mu onda kažem da sam dobro i da sam ja uvijek dobro, onda on kaže meni da je blago meni kad je tako i onda me zamoli da mu dam na telefon svoju ženu jer imaju nekakvih problema na poslu. Sigurno je to težak posao taj u uredu sa brojkama i slovima u glavi, kada te brojke i slova ne mogu ni popodne, kada se ne radi, izaći iz glave, onda ja zovnem svoju ženu i dam joj telefon i odem gledati televizor, jer kada ona priča na telefon onda mogu gledati što hoću i bez problema i pitanja mijenjati kanale na televizoru. Katkada samo čujem kako se smije dok priča sa šefom na telefon i tada pomislim da je i šef Mate isto sigurno neki smiješan čovjek i da moja žena baš ima veliku sreću što radi s takvim čovjekom, jer ja znam kako je fino raditi s nekim tko te može nasmijati, kao što mene Stipo nasmijava. Dobar je taj njen šef Mato, par puta kada sam radio popodne i kada sam s posla došao kući, iza kauča na kojem sjedim i gledam televiziju, znao sam naći njegovu robu. To je on meni poslao, kaže moja žena, jer on više to neće nositi, a meni može biti dobro da obučem ispod uniforme dok radim. Poklonjenom konju kažu ne gledaš u zube, pa onda ni ja nisam pitao zašto je ta roba iza kauča i zašto je zgužvana. Doduše malo su mi malene njegove stvari i to sam rekao svojoj ženi, no svejedno on je još par puta poslao robu. Valjda su ti koji puno rade sa slovima i brojkama malo smušeni pa zaborave.

Odužio sam se dnevniče, ali danas je subota pa mogu. Večeras ima kaubojski film na televiziji, a ja volim kaubojske filmove. Volim kada oni puno trču i pucaju, onda je zanimljivo i volim što uvijek u kaubojskom filmu pravda i oni dobri na kraju pobjede. Nadam se da ću ga moći gledati.

Eto toliko dnevniče od mene.

Dnevniče ne moj se ljutiti ali moram dopisati još nešto dok je još subota. Nisam gledao kaubojski film. Moja žena je rekla da su kaubojski filmovi za seljake pa smo gledali neke pjevače kako pjevaju. Volim ja i pjevače gledati, ali ne volim kada pjevaju tužne pjesme, a neki brko je pjevao neku tužnu pjesmu u kojoj svi plaču i noć i zora i on jer je ona koju on voli otišla s nekim drugim, nije rekao da li je taj drugi isto imao brkove, jer ako nije imao brkove mogao je i on svoje obrijati pa možda onda ona ne bi otišla pa on ne bi morao plakati i tužne pjesme pjevati. Ja sam se jako rastužio na tu pjesmu, suze mi krenule, pa sam morao izaći van da moja žena ne vidi kako plačem, ona ne voli kada ja plačem, kaže pravi muškarci ne plaču. Ja sam onda šetao pred kućom, gledao nebo, bilo je puno zvijezda, pitao se kako to da moja žena voli gledati brku koji pjeva i plače a ne voli kada ja plačem, možda zato što ja nemam brkove. Nisam znao odgovor pa sam prestao misliti o tome. Brojao sam zvijezde, nabrojao 347 što je najviše ovog tjedna……

Naslov: Re: Saljiva pisma...dnevnici...price... Čet Sep 18 2008, 21:48

xaxaxa strasno

Naslov: Re: Saljiva pisma...dnevnici...price... Pet Sep 19 2008, 16:16

Ljubimac predmeta

Pošoj sam da se upišem za u Učiteljsku školu preko prijamnog ispita pretkodno. Ušo sam u autobus koji je bio upaljen. Autobusom putujući tako pogledjivao sam okolinu oko sebe. Posle pola sata truckajući se na sedištu autobus je prispeo na železnickoj stanici. Tu sam uvideo još svoji drugovi koji će se upišu za u Učiteljsku. Svi smo se penjali u voz udjemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan čovek sa džakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zečića. Ne obraćajući pažnju na našoj galami mali zečić poče skakuće po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu školu koju sada pogadjam dosta je lepša i poukrašenija od onu sto sam tamo pogadjao. Ja marljivo učim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan saznao sam da mi je drugar bolestan i pristao daga posetim. Iako sam bio zuazet poljskog rada, ipak sam pristao po odluci. Putujući tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su pevali na zelenim grančicama pod sjajnim sunčevim zracima tako idući mome drugu.

» Strasne price>>>
» Bordering on as cut-price as download